Доња Сабанта

Надомак Крагујевца, удаљена седам километара јужно од града, налази се Доња Сабанта. Основана је 1735. године. Налази се на надморској висини од 284 метра.

Граничи се са Горњом Сабантом, Великим Пчелицама, Баљковцем, Трмбасом, Букоровцем и Великом Сугубином. Чине je засеоци: Чарковац, Река, Џепаре, Средња мала и Липар. Оивичена је висовима Жежеља са севера, Дубова са запада, брдима поред речице Осенице са истока, док је са јужне стране отворени простор према Горњој Сабанти.

Има четворогодишњу школу, издвојено одељење Основне школе „Драгиша Луковић Шпанац“ из Белошевца. Већина мештана слави Ђурђевдан и Преображење Господње. Литије су Мали Спасовдан.

Славу села на широком српском простору пронео је познати српски песник, романтичар Ђура Јакшић, који је у старој школи на Липару учитељевао по казни испевао чувену песму „На Липару“.

Историјски записи

Досадашњи подаци о најстаријој прошлости Доње Сабанте врло су оскудни, јер, уколико је некада и постојала нека писана документација, многи походи ратних освајача и петовековно ропство под Турцима учинили су да се униште грађевине и друга материјална добра, па и писана документа.

У атару села има остатка ранијег живота и трагова ранијих насеља. Kрајем XIX и на почетку XX века ископан je римски новац што указује да је овде постојало римско насеље.
У месту Слатина постојало је Старо гробље, а у близини је и црква, па се за обе ове старине мисли да су из времена пре турске владавине. Селиште под засеоком Џепаре на Медни и Селиштанце на истој страни над Медном су остаци средњовековног српског доба. Име Старо село у пољу под Мамутовим косом у казује на то да је ту постојало прво насеље, односно, село Доња Сабанта, које се касније одатле иселило.

По причањима старијих људи постоје две варијанте:
- Село се настанило на обронцима Жежеља због харања болести куге, која је уништавала читаве породице. Мислило се да бежањем у брда и шуме куга неће моћи да напада младу чељад. Поред тога и вода у нижим пределима није била за људску употребу, па је, вероватно, због ње становништво у јачој мери обољевало. Зато се насељавало по брежуљцима и висовима према Жежељу, у близини извора са здравом пијаћом водом.
- Село („Старо село“) је често било на удару Турaка, па како су често купили харач (данак, порез), одводили мушку децу од 7 до 14 година за јаничарску војску и лепе девојке за турске хареме, те се из тих разлога бежало у брда и шуме према Жежељу и преко речице Ждраљице према висовима „Дубови“.

На простору подножја Жежеља (чија је надморска висина 486 м), са његове јужне стране и са десне стране речице Ждраљице отворена је Доња Сабанта, и то у време прве сеобе Србе под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, у периоду 1690. - 1736. године. Каснијим насељивањем, од друге сеобе Срба па до Другог српског постојања и развијањем већ досељених породица, село се шири на истоку према вису „Церовац“, мамутовачкој долини и на југозападној страни са леве стране речице Ждраљице, према висовима „Дубови“.

ИМЕ СЕЛА
Реч сабанта потиче од турске речи сабах шта значи зора, свануће. Међутим, само име се у разним документима провлачило под разним називима као што су:
- "Сабанта Долња", - "Уписник" из 1818. године,
- "Сабанта Дојна", - "Назначеније" из 1819. године,
- "Сабанта Доњ", - "Вук Ст. Караџић" из 1927. године,
- "Сабанта Доња", - "Пирх" из 1829. године,
- "Сабанта Нижњ", - "Руска карта" из 1831. године,
- "Сабанта Д.", - "Миленковићева карта" из 1850. године

Географски положај

Доња Сабанта налази се на јужној страни града Крагујевца на удаљености од 7 км. Оивичена је висовима Жежеља са севера, Дубова са запада, брда изван речице Осеницe са истока, док је са јужне стране отвореног простора према Горњој Сабанти.
Налази се на 43° 57' 08" севернe географскe ширинe и 20° 57′ 31" источне георафске дужине и сa околним селима припада подручју Шумадије.

До 1885. године Доња Сабанта је била у саставу левачке кнежине, односно левачког среза, да би од те године припала Крагујевачком срезу.

У насељу Доња Сабанта живи 691 становника, а просечна старост становништва износи 46,6 година (45,6 код мушкараца и 47,7 код жене). У насељу има 218 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99. Насеље је великим делом насељено Србима (647 или 99,38% према попису из 2002. године), а у последњљ три пописа примећен је пад у броју становника.

Према географским, климатолошким, економским, пољопривредним и другим условима за живот на простору Доње Сабанте сигурно је да је постојало насеље и у претходним временима, пре освајања српске државе од страна турске најезде. Као и сва друга у Шумадији турска најезда је уништила и насеље на простору Доње Сабанте. Једино су остали називи Старо село, Старо гробље, Црквина и др. који указују на постојање насеља и у време пре писања докумената о Доњој Сабанти.

Што се тиче рељефа, Доња Сабанта се сврстава у брдскоравничарске пределе. Од тектонских облика рељефа најзаступљеније су долине, котлине, равничарски и највећим делом брдски терени.
Град Крагујевац са општинама које му припадају укупно обухвата 56 села, а по површини Доња Сабанта je на 7. месту са чак 2507 хектара. Под њивама се налази 716,18 ha, воћњацима 128,56 ha, виноградима 6,18 ha, ливадама 229,4 ha, пашњацима 159,6 ha, шумама 1121 ha, а остало земљиште заузима 146 ha

Овим подручјеm влада континентални тип климе - умерено хладнe зиме и умерено топла лета, са средњом годишњом температуром од 13°C.

Знаменитости

ЦРКВЕ И МАНАСТИР

Манастир Липар

Манастир Липар, налази се у засеоку Липар, у селу Доња Сабанта, десетак километара од Крагујевца. Манастир Липар је женски манастир Српске православне цркве и припада Епархији шумадијској. До 2003. године црква Светог великомученика Георгија на Липару имала је статус филијалне у Доњосабаначкој парохији и у њој се служило једном месечно. Те године Епископ шумадијски Јован на Липару васпоставља Светогеоргијевски манастир у којем игуман постаје схиархимандрит Сава (Аврамовић).

У октобру 2013. године одлуком Епископа шумадијског Јована, манастир Св. Великомученика Георгија је преименован у женски манастир у коме сада живе и раде монахиње.

Црква Светог Bеликомученика Георгија

У самом манастиру Липар налази се стара Православна Српска светиња. У овом крају позната је у народу и под именом Батаљена црква, јер код људи који су у наведену светињу долазили болесни престајала је болест, односно бивали су ицељени. О томе касније више изношењем појединих случајева исцељења. Садашња манастирска црква подигнута је 1936. Године на темељима старијег храма. Освешћена је исте године од викарног Епископа сремског Саве (Трлајића), потоњег горњокарловачког – свештеномученика Српске православне цркве, пострадалог у Другом светском рату. На месту данашње цркве, по предању, постојао је манастир још у XVI веку који су Турци опљачкали и порушили. Шематизам Српске православне цркве у краљевини Србији из 1895.године(приредио Митрополит Михаило) бележи да у Доњој Сабанти постоји црква Светог великомученика Георгија, саграђена 1849.године „од слабог материјала“. Парохију од 249 домова и 1500 становника, те 1895. Године чинила су Доња Сабанта, Горња Сабанта и Велика Сугубина. Свештеник је био Гвозден Илић који је почетком XX века подизао и Преображенску цркву у Доњој Сабанти.

Црква Преображења Господњег

Црква Преображења Господњег, која је изграђена 1910. Године, налази се у самом центру Доње Сабанте у засеоку „Река“, махом поред реке Ждраљице. Од дана када је изграђена свештеник је био Добривоје Бранковић.

Ђура Јакшић

Доња Сабанта и Липар постали су шире познати по српском романтичарском песнику и сликару Ђури Јакшићу који је овде службовао 1865. и 1866. године као учитељ основне школе и где је написао чувене песме На Липару и Поноћ. Рођен је 8. августа (27. јула по јулијанском календару) 1832. године у Српској Црњи, у Банату, у свештеничкој породици. Отац га уписује у трговачку школу из које бежи три пута и на крају уписује нижу гимназију у Сегедину. После завршене основне школе у Српској Црњи и ниже гимназије у Сегедину (данас Мађарска), одлази у Темишвар (данас Румунија) да учи сликање. Уочи револуционарне 1848. године био је студент уметничке академије у Пешти, али је због револуционарних догађаја морао да је напусти. Вративши се у родни крај продужио је да учи сликарство у Бечкереку код Константина Данила чувеног сликара тог доба, тражећи сопствени уметнички израз и продубљујући своја знања, између осталог и немачког језика.
У револуцији од 1848—1849. иако шеснаестогодишњак, учествује као добровољац. Када се револуција завршила поразом, написао је: „Ах, зашта гинусмо и страдасмо – а шта добисмо!” Убрзо га немаштина приморава да прихвати разне послове. Тих година често мења места боравка, одлази у Београд, али се врло брзо упућује у Беч да настави студије сликарства. У Бечу се креће у уметничким круговима са Бранком Радичевићем и Ђуром Даничићем. Његови поетски првенци угледали су светлост дана у Сербском летопису 1853. године. Беспарица га приморава да се врати кући, али убрзо затим одлази на Академију финих уметности у Минхен.
Крајем 1855. настанио се у Кикинди и живео од сликарства. Пише и песме и штампа их у Седмици под псеудонимом Теорин. У Нови Сад прелази 1856. године, подстакнут повратком пријатеља са којима је друговао у Бечу који се окупљају око новосадских листова Седмица и Дневник. По повратку са сликарских студија, живи у Банату до 1856.
Од 1857. прелази у Србију, где остаје све до смрти. У Србији ради као сеоски учитељ (у Подгорцу, Сумраковцу, Сабанти, Рачи код Крагујевца и Пожаревцу, у коме се и оженио) и као гимназијски учитељ цртања (у Крагујевцу, Београду и Јагодини). У то време борави и у манастиру Враћевшница, где црта неколико историјских портрета, које поклања манастиру.
Ђура Јакшић је био свестран уметник и родољуб: песник, приповедач, драмски писац и сликар. Али и боем. Стваралачки и страдалачки живот тог образованог и темпераментног човека често се одвијао у боемском амбијенту скадарлијских кафана Три шешира и Два јелена. Боемска атмосфера била је његово природно окружење у коме је добијао стваралачку инспирацију, изазивао дивљење и аплаузе веселих гостију и боемских дружбеника, али и бес власти чијој се суровости и лакомости ругао, оригинално и сатирично.
Стално је живео у оскудици, и тешко је издржавао своју бројну породицу. Притиснут породичним обавезама и дуговима, склон боемији, болестан, Ђура Јакшић се потуцао кроз живот. Разочаран у људе и живот, налазио је утеху у уметничком стварању, песничком и сликарском. Био је нежан, искрен друг и болећив отац, али у мрачним расположењима раздражљив и једак. Његова болна и плаховита лирика веран је израз његове интимне личности, трагичне и боемске.
Оболео од туберкулозе, у дуговима, гоњен је и отпуштан (1871) из државне службе. Уз помоћ Стојана Новаковића добија посао у Државној штампарији 1872. године.
Смрт га је затекла на положају коректора Државне штампарије у Београду 16. новембра 1878. године (по јулијанском календару). Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.


Ринглов

У Доњој Сабанти, 1938. године подигнута је прва модерна фабрика креча. Фабрику су подигли браћа Аранђеловићи - "Ринглови", индустријалци из Станова. Данас се ова грађевина може видети поред главног пута који води од Крагујевца ка Јагодини.


Планинарски дом Жежељ

Планинарски дом на врху Жежеља изграђен је на радној акцији, на парцели коју је мештанин Доње Сабанте 1949. поклонио крагујевачкој омладини. Планинарски дом је имао четири собе, кухињу, две велике терасе, подруме и гаражу. У овом дому је формирана станица за противградну заштиту Хидрометеоролошког завода Србије. Када је 1977. станица пресељена у новоизграђени Метеоролошки радарски центар на Бешњаји, дом је напуштен. Оштећен је у пожару 80-их.

Данас овако изгледа:


природа

ЖЕЖЕЉ

Жежељ са својих 486 метара надморске висине налази се у атару Доње Сабанте на 5 километара од центра Крагујевца. Да је виши још само петнаест метара Жежељ би био планина. Окружен је Бешњајом и Гледићким планинама. У његовом подножју налази се највиши водопад у Шумадији - Велики Бук.

ВОДЕНИЦЕ

У многим селима где постоје макар и мање речице, а да има сталне текуће воде у току године, подизане су воденице у првом реду од стране задружних вишечланих породица ради обезбеђења довољне количине брашна као основне животне намирнице.
У Доњој Сабанти воденице су подизане на реци Ждраљици и потоку Дубочцу као и на речици Осаници. Најстарија воденица на реци Ждраљици власништво је Адама зв. Белисав Марковића подигнута 1824.године. Поред ове, у Сабанти су у 19. и 20. веку на реци Ждраљици и потоку Дубочцу постојале воденице власништва породица Јовићи, Рашковићи, Вуловићи и Крстићи, као и воденице Беговића и Павловића које су кратко трајале. На речици Осаници постојале су воденице Васовића, Грујића и Илића, али су све престале са радом у првој половини 20.века.
Након Другог светског рата и подизања млинова у Крагујевцу значај воденица у селима је значајно опао па су их власници готово потпуно запустили услед чега су протеком времена пропале и урушене. У Доњој Сабанти постоји само још једна воденица која није срушена, а то је воденица Рашковића на потоку Дубочцу у засеоку Џепаре која се дуже времена не користи.

ВОДОПАДИ

Водопади на Дубочцу у Доњој Сабанти Од свих водопада у Шумадији поток Дубочац (3 км), лева притока Ждраљице је са највише водопада. Наиме, на растојању од 1,5 км налази се око 20 малих водопада и 18 водопада висине преко 2,5 метара од чега на Дубочцу 10 водопада (највиши 6 метара), а 8 водопада (5 м највиши) на поточићу левој притоци Дубочца. Водопади се налазе у еруптивном терену од дијабаза, сто представља природну реткост од посебног значаја. Дубочац не пресушује, а испод водопада налазе се дубоки вирови са бистром планинском водом, која тече од Стражаре (652 м).
Посебна природна лепота је и дубока клисураста долина потока Дубочца која је обрасла буковим, грабовим и храстовим шумама са раскошном хладовином у току лета. Од значаја за излетнике и љубитеље природе је што се водопади са вировима налазе у близини Липара.

Водопад Камиџор
У Доњој Сабанти на поточићу Камиџор налази се истоимени водопад. Водопад спада у ред виших водопада у Шумадији, јер је висок 10 метара. Налази се у еруптивном терену дијабаза што је посебна природна реткост. Код водопада налази се извор хладне воде, а долина потока обрасла је бујном шумом.
Низводније низ поток налази се Липар на удаљености 600 метара.

ИЗВОРИ И БУНАРИ

При насељавању Доње Сабанте прве породице су морале да испитују околно землиште у непосредној близини ради проналажења пијаће воде. Та места су очистили, укопали и поџиђивали каменом и стално одржавали. То је био прилично тежак посао, јер се за неке породице извор од куће налазио по неколико стотина метара, а са извора се користила вода за пиће, кување и прање
Познати изоври су: Церовац, Козарице, Кременац, Пелагића извор, Милошевића извор, Точак, Мандин извор, Дубочац, и други мањи.
До XИX века породице су користиле изворе, након чега су кренули да копају бунаре. Предност бунара је била у томе што су се копали близу кућа, често чак и у дворишту. Показало се да се у бунарима налазила квалитетнија вода са увек довољним количинама.
Данас се бунарска вода уводи у породичне куће постављањем пумпе у бунару или помоћу хидрофора.

БАЧИЈЕ

Бачија је место на висоравни, планини. У пролеће истерују се стада оваца и говеда, где су пашњаци и ливаде. Ту се подиже кућица, углавном са два одељења а и торови и стаје за овце и говеду. Бачије су подизали имућни људи, који су имали не само веће пашњаке и ливаде већ и доста стоке. У бачији, се ноћевало у једном одељењу, а у другом се млекарило, правио сир и убирао кајмак. На просторима око бачија чувала су се стада од раног пролећа до касне јесни.
У Доњој Сабанти бачије су постојале на Дубовима, на висоравни изнад засеока Џепаре.

ТРЛА

Трла је мања зграда са једним, реше два одељења, која је имала ватриште, огњиште, на коме се ложила ватра за време кишних, хладних дана. Трла се користила током дана када се на ливади косило и купило сено и када се чувала стада да би се чобани склонили од кише и временских непогода. Трле су подизане на већим пашњацима и ливадама.
У Доњој Сабанти трле су постојале на Дубовима, у Осеници, Средњаку, на Гајића брду и у потезу Шумари.

ОФК ЖЕЖЕЉ

Доња Сабанта има и свој фудбалски клуб.
Омладински фудбалски клуб Жежељ постоји од 1962. године. Након што је 1996. године дошло до привременог гашења, клуб је на иницијативу младих људи поново активиран 2011. године и наставио са такмичењем. ОФК Жежељ тренутно се такмичи у Другој лиги града Крагујевца. Највећи успех клуба је овајање Купа града Крагујевца 2018. године. Прва локација терена била је на парцели Живомира Рашковића на путу за засеок Џепаре, да би након неколико година играња премештен непосредно у близини дома културе, поред саме реке Ждраљице, где се и данас налази.

привреда

Пољопривреда

Услови за развој пољопривреде су врло повољни. Становништво се највише бави сточарством (узгој говеда, оваца и свиња). На обрадивим површинама највише су заступљени воћњаци , оранице, ливаде и баште. Најзначајније гране земљорадње су ратарство (гајење жита, поврћа) и воћарство (шљива).

Индустрија

Teхнички ремонтни завод Крагујевац

Сакривен од погледа у шумадијској питомини, Технички ремонтни завод Крагујевац постоји за више од педесет година и чини се да је с временом урастао у околни терен, па само зналци који се ту затекну имају представу о томе шта се налази на простору подно брда Жежељ, опасаног речицама Ждраљицом и Медном.
Од 1955. године војна радионица носи назив "Технички ремонтни завод за муницију Сабанта", да би 1973. године преименован у назив "Технички ремонтни завод Крагујевац".
Технички ремонтни завод Крагујевац специјализован је, савремено опремљена установа, са високим технолошким реновирањем и производњом муниција, муницијских елемената и других убојних средстава и богатим искуством на општем и техничком одржавању убојних средстава за потребе оружаних снага. Контролним испитивањима и испитивањима хемијске стабилности барута врши контролу квалитета усклађених убојних средстава и на основу добијених резултата предлажу и реализују ниво одржавања.


ЛОВ

Ловачко удружење "Шумадија" Крагујевац - Секција Жежељ

Лов у Доњој Сабанти је веома активан. Окупља велики број ловаца.
Ловачка секција "Жежељ" обухвата територију насељених места:
Доња Сабанта, Горња Сабанта, Велика Сугубина, Ждраљица, Букуровац, Јабучје, Илићево, Теферич и Баљковац.


контакт